Šta je u ovom članku?

• Šta je dijareja?

• Šta uzrokuje dijareju?

• Koji su znaci i simptomi dijareje?

• Kako se leči dijareja?

• Može li se sprečiti dijareja?

• Kada treba da pozovem doktora?

Šta je dijareja?

Dijareja su česte, kašaste i/ili tečne stolice. Većina dece s vremena na vreme dobije dijareju. Dobra vest je da to obično ne traje dugo i da je više dosadno nego opasno. Ipak, važno je znati kako je sprečiti ili olakšati dijareju, ali kada je neophodno da se obra.

Šta uzrokuje dijareju?

Najčešći razlog dijareje su gastrointestinalne (GI) infekcije, uzrokovane virusima, bakterijama ili parazitima. Dijareja usled infekcije je najčešće kratkotrajna. Ukoliko dijareja traje duže od 14 dana, tada govorimo o hroničnoj dijareji. U toj situaciji uzrok dijareje najčešće nije infekcija, već neko drugo stanje (npr. celijakija, alergija na hranu, upalne bolesti creva).

Virusi

Virusni gastroenteritis (često nazvan „stomačni gripˮ) je čest uzrok dijareje. U velikom broju slučajeva, dijareja je praćena mučninom, povraćanjem i povišenom telesnom temperturom. Može se brzo proširiti kroz domaćinstvo, školu, vrtiće i/ili jaslice. Simptomi obično traju samo nekoliko dana, ali deca (naročito bebe) koja ne mogu dobiti dovoljno tečnosti mogu postati dehidrirana.

Infekcij Rotavirusom čest je uzrok dijareje kod dece. Epidemije su češće u zimskim i ranim prolećnim mesecima. Najčešće obolevaju deca uzrasta 6 meseci do 2 godine.  Drugi virusi, adenovirusi, norovirusi, calcivirusi i drugi, su mogući uzročnici dijareje, češće u letnjim periodima.

Bakterije i paraziti

Mnogi različiti tipovi bakterija i parazita mogu uzrokovati GI dijareju. Kada govorimo o bakterijskim infekcijama najčešće su: Salmonella, Shigella, Campilobacter, Yersinia i enteropatogena E. coli. Od parazita najčešći uzročnici su Giardia i Criptosporidium.

Koji su znaci i simptomi dijareje?

Deca često dobijaju grčevit bol u trbuhu, a zatim dijareju koja obično traje nekoliko dana. Infekcije  virusima, bakterijama i parazitima koji dovode do dijareje takođe mogu izazvati:

• groznicu
• gubitak apetita
• mučnina
• povraćanje
• gubitak težine
• dehidratacija

Deca sa virusnim gastroenteritisom često razvijaju groznicu i povraćanje, a zatim i dijareju.

Kako se leči dijareja?

Blaga dijareja obično nije razlog za zabrinutost ako vaše dete normalno deluje i dovoljno pije i jede. Obično prolazi za nekoliko dana, a deca se oporavljaju kućnom brigom, mirovanjem i uzimanjem puno tečnosti (ali izbegavajući napitke od šećera).

Deca koja nisu dehidrirana ili ne povraćaju mogu nastaviti da jedu i piju, kao i obično. Zapravo, nastavljanje redovne ishrane može čak i skratiti epizodu dijareje. Možete da servirate manje količine hrane dok se dijareja ne završi.

Nemojte davati svom detetu lekove protiv dijareje bez recepta, osim ako vaš lekar ne dozvoli to.

Cilj lečenja dijareje je dopuna izgubljenih tečnosti i elektrolita (soli i minerali). Za decu koja nisu dehidrirana, lekari preporučuju:

• Nastaviti sa redovnom ishranom i davati više tečnosti za dopunu onih izgubljenih, dok dijareja traje.
• Ponuditi dodatno majčino mleko ili formulu za bebe.

Rehidracija

Za decu koja pokazuju znake blage dehidracije, doktori često preporučuju rehidrataciju sa oralno rehidracionim rastvorom (ORS). Oni su dostupni u većini prodavnica prehrambenih proizvoda i lekova bez recepta i brzo zamenjuju telesne tečnosti. Vaš doktor će vam reći kako da damo, koliko i koliko dugo.

Decu nikada ne rehidrirati vodom jer ne sadrže pravu mešavinu natrijuma, kalijuma i drugih važnih minerala i hranljivih materija.

U nekim slučajevima, deca sa teškom prolivom možda će trebati da dobiju tečnost intravenozno ( IV) u bolnici nekoliko sati koji bi pomogli u borbi protiv dehidracije.

Može li se sprečiti dijareja?

Gotovo je nemoguće sprečiti decu da dobijaju dijareju. Ali evo nekih načina da to učinimo manje verovatnim:

• Uverite se da deca dobro i često peru ruke, naročito nakon korištenja toaleta i pre jela. Pranje ruku je najefikasniji način da se spreče dijareične infekcije koje prelaze sa osobe na osobe. Prljave ruke unose bakterije u telo kada deca grize svoje nokte, sisaju palčeve, jedu prstima ili stavljaju bilo koji deo ruku u usta.
• Održavajte površine kupatila čistim.
• Perite voće i povrće pre nego što pojedete.
• Kuhinjske površine i kuhinjski pribor dobro i temeljno očistite nakon što su u kontaktu sa sirovim mesom, posebno živinom.
• Meso iz prodavnice staviti što pre na hladno mesto. Pripremajte ih dok ne izgube roze boju. U najkraćem mogućem roku sve ostatke staviti na hladno mesto.
• Nikada ne piti iz vodotoka, izvora ili jezera, osim ako lokalni zdravstveni organi ne potvrdjuju da je voda sigurna za piće.
• Izbegavajte pranje kaveza ili činija kućnih ljubimaca u istom umivaoniku koji koristite za pripremu hrane. I pokušajte da održavate kućne hranilice odvojene od područja za hranjenje porodice.

Kada treba da pozovem doktora?

Pozovite svog pedijatra ako vaše dete ima dijareju i mlađe je od 6 meseci. Takođe nazovite ako vaše dete ima:

• ozbiljnu ili dugotrajnu epizodu dijareje
• groznicu, temperaturu oko 39° C ili više
• ponovljeno povraćanje i ne može ili neće da pije tečnost
• jak bol u stomaku
• dijareju koja ima krv ili sluz

Pozovite pedijatra odmah ako je vaše dete dehidrirano. Znaci uključuju:

• suva ili lepljiva usta
• malo ili bez suza kada plače
• oči koje izgledaju upale
• kod beba, meka tačka (fontanela) na vrhu glave izgleda upalo
• manje mokri ili je manje vlažnih pelena nego obično
• suva, hladna koža
• razdražljivost
• pospanost ili vrtoglavica